Priča #1:
Na razgovoru sa Tanjom

Bio je sunčan dan kada je u moju kancelariju ušla visoka, lepa, mlada devojka u dugoj crnoj haljini. Sela je u fotelju i započela svoju priču. Prvo što je izgovorila bilo je da ju je sramota i da je taj osećaj stida prati već duže vreme. "Sramota me je i to što sam Vaša koleginic , a dozvolila sam sebi da trpim to...da trpim nasilje." Pokušavala sam da je ohrabrim da više nije sama i da ne treba da se stidi, već da bude ponosna na sebe što je odlučila da prekine taj krug nasilja. Nastavila je svoju priču da je sve bilo jako lepo na početku, da nije mogla ni da nasluti da će se naći u takvoj situaciji da je on udari. Govorila je da je on u društvu bio veliki džentlmen, uvek bi joj pomogao da obuče kaput, pomerio stolicu da sedne, držao za ruku, umeo da je iznenadi ružama. Na društvenim mrežama izgledali su jako zaljubljeno, te niko nije mogao ni da pomisli da on može da je udari i da joj preti. Sve je počelo nakon jedne večere, kada su došli u stan i kada joj je lupio nekoliko šamara. " Pre toga smo bili na večeri i sve je bilo dobro, dok nije počeo da bude ljut, da pravi ljubomorne scene i govori da ću videti. Nisam razumela u čemu je problem, više puta sam ga pitala ali nije davao odgovor. Kada smo došli u stan, na njegovom licu se sve više videla ljutnja i na moje pitanje "U čemu je problem?", usledili su šamari. Bila sam šokirana i samo sam počela da plačem. Ubrzo je i on počeo da plače sa mnom i da se izvinjava, da me grli i da govori da ne zna kako je dopustio sebi da ga neko tako izazove. Nisam razumela čime sam ga to ja izazvala, preispitivala sam sebe šta sam pogrešno uradila. Pomislila sam da nisam trebala da ga pitam više puta u čemu je problem, već da sam trebala da ga pustim da ga prodje ljutnja. Sutradan sam otišla na posao, a on me je po završetku posla čekao ispred sa pasošima u rukama i rekao da idemo na vikend u Italiju, da mu je žao zbog svega i da ne želi da me izgubi, da sam mu ja sve i da želi da bude sve kao nekad." Pitala sam je šta se desilo pa je odlučila da ga napusti? Rekla je da je nakon par meseci ponovio isti scenario i da je tada shvatila da se nikada neće promeniti. "Sve vreme sam pokušavala da ga razumem, da mu budem podrška, znala sam da nije imao tako lako detinjstvo, bila sam ubeđena da će se promeniti ako mu ja pomognem u tome, ali to se nije desilo. Nakon svega najteže mi je palo to što sam se dosta distancirala od porodice i prijatelja i bilo me je sramota da ih ponovo pogledam u oči. " Bilo mi je drago da je napravila tako veliki korak, tokom terapije bilo je bitno da joj budem podrška, da joj ukažem na to koje su njene snage, da razume da nije bitno kojom se profesijom nekom bavi i da svako može biti žrtva nasilja, da to nije njena sramota i da jedino ko se treba stideti svega je on, nasilnik.

Tanja Gregović, psiholog